Sreda, Mart 16, 2011
Volim te
O Boze kako ga volim, ne mogu da prestanem sa tom mislju.. volim ga danas vise nego juce, i tako svakim danom, a najgore je sto svaka njegova rec na mene deluje pogubno... luda sam za njim.. ja ne mogu bez njega, iako sam svesna da nikad necu biti mirna, ni sa njim, ni bez njega...e moj Mile, zivota me kostas... Zelim te samo za sebe i nekog vise, zelim da non stop budem kraj tebe, da me volis.. da ti budem sve, kao nekad, da se smejemo, da se radujemo sto nam je Bog pruzio priliku da se upoznamo, da delimo i dobro i zlo... da ustajem srecna, jer cu te videti, da ponovo budem tvoja Malena.. da ne strepim od izlaska iz kancelarije, da ne strepim da te pozovem.. da smem sve da ti kazem, da se ne plasim tvoje reakcije.. Ljubavi jedina, razumi kako mi je, razumi koliko patim, molim te pokusaj da razumes... iako mozda bez osnova, jer tvoje reci me bar za trenutak, dok te slusam, razuvere i ubede da je sve u mojoj glavi, al to je samo na trenutak... rekla sam ti da ne mogu da trazim od tebe da se ne druzis, a ti kazes da zelis da ne patim, i da ces tako da uradis... i sad dolazim iz tvoje kancelarije.. zasto si tuzan ljubavi? Plasim se da ti ne dosadi moje zvanje, moji dolasci kod tebe... a rekla sam ti danas da bi 24h provela s tobom... Ne znam kako da ti ugodim Milentije... ne znam ni sebi.. malopre su mi tvoje reci dale nadu neku, i ohrabrile me, iako ne mogu da verujem u to.. Ostaje da vreme pokaze.. da pronadjem mir.. da ti sredis zivot..
