volela sam te...
Da mogla sam te gledati ocima deteta
da l' nesto bih promenila
nasla utehu i spas
Za tebe i mene
da l' bi bilo drukcije
tek sada znam da kasno je
Svojom rukom ranjena
nisam dugo ostala
kraj tebe trazila sam put
kojim bih krenula
Jer htela sam da dokazem
tebi i ljudima
da mi ljubav vise ne treba
Ref.
Nekada srescemo se, znam
ti sa njom a sama ja
nekada shvaticemo sve oboje
Nikad nisi smeo da mi verujes
jer sam lagala sve
al' znaj da volela sam te
Vreme dusu vezuje
snagu nam oduzima
kad prodje jedno svitanje
dolaze jos teza, znam
A htela sam da dokazem
tebi i ljudima
da mi ljubav vise ne treba
Ref.
Ja imam svoje snove
i imam prijatelje
a moje srce trazi mir
Ja imam svoje mesto
nit' siroko, niti tesno
al' tu nedostajes mi ti
Da mogla sam te gledati ocima deteta
sa tobom ja bih ostala
u svoj svet te sakrila
Jos nisam nasla utehu
jer sam lagala sve
al' znaj da volela sam te
Otkrit cu ti tajnu...
Jesam, nesrecna sam... mnogo.. cak i u trenutcima kad kao zaboravim na tugu, kada se vrati jos jace boli.. da li je tuga il bes, il ko zna sta... uglavnom, ne valja... kao sto sam ti rekla, najgore je kad si nemocan, kad volis, a mislis da taj neko ne voli vise tebe, vec drugu... i ti tu nista ne mozes... ne mozes naterati nekog da te voli.. ne mozes.. cak vise ne znam ni nacin da te zavedem, nekad sam mislila da znam, nekad sam mogla da te privolim da uradis to sto zelim, da mi popustis, poslusas.. i realno gledano, ja zaista ocekujem puno od tebe... al tako je kako je, takva sam kakva sam.. cak i kad bi prestao da ides kod nje, NIKAD ti ne bi verovala da je tako, nikad ne bi mogla da se opustim i uzivam u trenutcima s tobom, uvek cu sumnjati... a za to nisam ja kriva.. ti si me naveo da sve to mislim.. a druga stvar, da treba mi neznost, ne trazim ja da se mi vidjamo, da izlazis.. trazim samo malo neznosti ovde.. samo malo da vidim da ti je stalo do mene kao zene.. kao sto si nekad cinio to, fali mi onaj pogled, koji obara s nogu, da ti kazem po milioniti put, dizao me u zvezde, toliko visoko, al zato me je posle toga prvi pad razbio na komadice, koje nikad niko, pa ni ti nece sastaviti.. nikad necu biti celina... A sad zelim da ti kazem o onome sto tebe brine... Nemoj, nemoj da brines, imam ja dugogodisnji plan hehe, salim se, al znam sta cu i kako cu, samo mi valjda treba jos malo snage, jos par stvari da resim u zivotu i sve ce se srediti s tim sto te muci... Nemoj me pitati nista o tome, ne zelim da izgledam smesno... Jos samo malo vremena mi treba da shvatim neke stvari, da shvatim tebe (ako je to moguce).. E, a ponosna sam na tebe zbog pica.. znam da ti nisam rekla to skoro, al zaista jesam, naravno i dalje postoji mali strah do kad ces izdrzati, al i pored toga sam ponosna..
. . .
Da, previse ocekujem........................
Malo sam se promenila....
Iako ne pisem neki dan, nisam se smirila oko njega.. i dalje mislim da mu nisam na mestu kome trebam da budem... tj trudim se da ne mislim... koliko mogu, izbegavam situacije ... da posumnjam, da me opet uhvati ludilo.. kao sto sam rekla i pre, nikad se necu smiriti oko toga... a dobar je prema meni, ne mogu da gresim dusu i kazem da nije, zaista jeste... i price, i sala, i smeh, i posao... sto je mozda jos gore... jer ga onda u potpunosti ne razumem... mada, odavno sam prestala da budem sigurna u sebe kao sto sam nekad bila.. nekad sam mislila da nikad necu postati dosadna, ruzna, glupa... a sad mislim da sam sve to... jeste da starim, jeste da sam imala 22. godine kad sam ga upoznala, mlada, neizivljena, puna svakojakih prica, o knjizi, filmu, zivotu, dogodovstinama... sad su mi ostale knjige, u kojima bezim od stvarnosti, ali nemam zelju da pricam ni o tome... nekad sam toliko bila srecna, i nisam se toga plasila, sad i kad budem, kad mi pruzi trenutke srece, uzimam ih oprezno i ne uzivam u njima, jer me strah da to ne nestane kao sto je nestajalo... i verovatno sam ja kriva, verovatno sam ja puno ocekivala od zivota, od njega...
Lj.t.z.
Znam da se necemo cuti celog vikenda... zao mi je za juce.. mozda upadnes ovde, pa cu ti zato napisati da sam jako zabrinuta i da stalno mislim na tebe...al prebrodicemo mi to zajedno, znas da mozes da racunas na mene u svakom pogledu, izvini sto sam bila sebicna i sto samo mislim na sebe... a ti imas mnogo ozbiljnijih problema od mojih... lj.t.w.t.z.
P.S. Smislila sam kako cemo ispitati stvari, iako te nisam razumela bas sta mislis da je problem, al za pocetak je i to dovoljno sto cemo se raspitati
Danas ovako.. a sutra..
Sinoc sam pravila retrospektivu dogadjaja u svom zivotu, tj u poslednje tri godine... Na to me je navela prica s mojim ocem, uz vecernju kafu.. kako treba da nadjem nekog ko ce me voleti, postovati, praviti ustupke zbog mene, tolerisati me.. sve to isto i ja s njim da radim.. kako mi je vreme da se udam, al ne da se udam samo da bi se udala, vec da stvarno nadjem nekog s kim bih volela da provedem ostatak zivota, navodeci kao primer njega i mamu, koji su zajedno 27. godina, u skladnom braku, jer kako on kaze ni jedan brak nije savrsen, al verujte ja mislim da njihov jeste, jer oni i dan danas setaju drzeci se za ruke, i ne stide se da se cmoknu preda mnom :).. Zelim da kazem, da tri godine provedene s njim, ne kajem se ni za jedan trenutak, niti mislim da je gubljenje vremena, kao sto on kaze.. sa njim sam osetila sve sto jedno bice moze da oseti, radost, veliku radost, bol, veliku bol, ljubav, zivot, strah, zadovoljstvo, opijenost, ludost, savrsenstvo.. ma sve... dok me je voleo bilo je savrseno, zaista... juce, rekla sam mu da cu cekati sledeci put da mi pukne film, i onda cu ga ostaviti sa svojom "prijateljicom", jer ona i ja ne idemo u paketu za prijateljstvo... i sta se desilo, samo mi je dokazao ono sto sam znala, on je rekao da odlucuje i da cemo odmah mi prekinuti.. eto.. i sta sad da kazem na to, ona il ja... pa ona naravno.. ne znaci mu, ma da.. onda ti ne znacim ni ja, odreci se ljubavi, samo da bi jurio za njom, ma ne mogu da verujem kako ga nije sramota, da sto puta leti kod nje....a mene voli...uh... kako da ne... al eto, odabrao je.. sad je sve jasno... a da, ja ga sputavam da se druzi, al mili moj, to nije druzenje, kad radis sve sto si radio sa mnom dok smo bili zajedno, ja znam da to nije druzenje... i besna sam, i povredjena, al neka ga... ona mu je bolja, to je njegov izbor, nista nije izgubio time sto je mene izgubio.. a ja sam "najbolji prijatelj", i zato me se odrice zbog retarda... nepismene, nekulturne, bez nivoa, osobe.. al za njega je ona super, sa onim njenim smehom, kao sa planine da je sisla... i mozda sad pisem ovo jer sam povredjena, al briga me. briga me ko ce sta vise misliti o meni, ja sam takva kakva sam.. kad sam besna ocu da vicem, kad sam srecna da se smejem (mada se to nije skoro desilo), kad sam tuzna ocu da placem.... budalu da glumim vise necu.. ah da, s nadom da ce ovo i on procitati...izvinjavam ti se sto sam te pitala debilsku stvar, sta nosis u kesi, nisam ni trebala, a tvoj odgovor, kupio za kuci, i ides da nosis na dorucku, pa sto ga onda nisi odneo, nego tek juce kad sam videla, jel ti to poklon od "prijateljice", il neka vasa muvaza?? I nebitno, e zelim ni da znam...sto sve moram ja da znam, al sto moras da lazes?? jer mutis nesto, zato. i tako, sad si slobodan da se druzis...pa uzivaj s najboljom drugaricom, a mene ne farbajte vise.
Utorak, hladan i siv..
Pokušavam da budem mirna...vikend i ponedeljak nisam radia, iako sam mislila da cu se smiriti.. nisam uspela. Po ceo dan sam "pustala filmove".. Pokusala sam da se druzim.. ni to mi ne ide, smetaju mi ljudi.. smetaju mi njihove price.. sve mi smeta.. Dzabe se kao i na trenutak opustim, i kao resim, kad stignem na posao izbegavacu situacije koje mogu da me uznemire.. al kakva sam, meni i nije potrebna situacija, dovoljno je da ja umislim nesto.. Pitam se samo kako ce sve ispasti, da li ce mi za koju godinu ovo biti smesno sve.. Al s obzirom da sam tako pricala i pre tri godine, a ne deluje mi nista smesno od toga... ko zna.. Pokusam i da razmisljam pozitivno, kao bice bolje, prestace ovo moje ludilo.. al ne mogu ni sama da poverujem u to, dok god smo obe pod istim krovom. Nikad on nece prestati da se "druzi" sa njom, a samim tim, nikad ja necu biti mirna. Cak i ako kaze da ce prestati, ja nikad necu prestati da sumnjam, pa i da zaista prestane i slucajno se sretne s njom na hodniku, a ja vidim to, opet necu imati mira, jer cu misliti da me je pravio svo vreme budalom, dok sam ja "verovala" da on nije u kontaktu s njom. I tako, ja ne vidim izlaz iz ove moje glupe situacije.... mogu da razmisljam i nagadjam, i obecavam samoj sebi da cu se ja promeniti, al ja ne mogu.. dok god ga volim, ne mogu.. A ne mogu vise ni da mucim sebe..
Strasno..
Osecam se kao kreten... jao.. da moram da pazim kad izlazim na hodnik il do druge kancelarije, da ne ispadne pratim ga.. da ne smem da izadjem odmah kad on ode iz moje kancelarije, da ne ispadne pratim ga.. da moram da nazovem da proverim dal je u kancelariji kad krenem tamo.. jao, sta sam docekala... da nemam slobodu da se krecem uopste... sve cu ja da zivim u strahu.. od pre, od psihickog maltretiranja, i taman se to smiri, ja cu da se plasim da ne pomisli kako sam ja manijak koji uhodi po hodnicima....a sto je jos gore, ne smem ni da ga zovem cesto, ispada proveravam dal je u kancelariji...pa da, tako mi i treba kad sam psihopata..
"Sto si tužna, sta ti je? Nisam valjda ja sad u pitanju?" Ma ne... nikad.. za jedan dan se promenilo sve, za jedan dan ti verujem... za jedan dan si prestao da se druzis s njom.. a ceo dan te nema, a ceo dan nisi ni navirio kod mene.. verovatno si bio... hm... ne znam gde... NIKAD necu biti mirna, nikad, jer znam da ti to ne mozes sto si rekao... i zato sto ako te ne vidim, jer se trudim da ne izadjem iz kancelarije, ne znaci da ti ne ides tamo, a ja da sam glupa da poverujem u to.... Tako sam tuzna... tako mi nije do zivota... ne daj Boze da osetis to na svojoj kozi... Kao prestala sam da razmisljem o tome da cu mozda moci da zivim bez da te vidjam. . .da ce tako biti bolje... i kao i svaku pricu, zavrsavam sa : ne znam... nista vise ne znam..
Volim te
O Boze kako ga volim, ne mogu da prestanem sa tom mislju.. volim ga danas vise nego juce, i tako svakim danom, a najgore je sto svaka njegova rec na mene deluje pogubno... luda sam za njim.. ja ne mogu bez njega, iako sam svesna da nikad necu biti mirna, ni sa njim, ni bez njega...e moj Mile, zivota me kostas... Zelim te samo za sebe i nekog vise, zelim da non stop budem kraj tebe, da me volis.. da ti budem sve, kao nekad, da se smejemo, da se radujemo sto nam je Bog pruzio priliku da se upoznamo, da delimo i dobro i zlo... da ustajem srecna, jer cu te videti, da ponovo budem tvoja Malena.. da ne strepim od izlaska iz kancelarije, da ne strepim da te pozovem.. da smem sve da ti kazem, da se ne plasim tvoje reakcije.. Ljubavi jedina, razumi kako mi je, razumi koliko patim, molim te pokusaj da razumes... iako mozda bez osnova, jer tvoje reci me bar za trenutak, dok te slusam, razuvere i ubede da je sve u mojoj glavi, al to je samo na trenutak... rekla sam ti da ne mogu da trazim od tebe da se ne druzis, a ti kazes da zelis da ne patim, i da ces tako da uradis... i sad dolazim iz tvoje kancelarije.. zasto si tuzan ljubavi? Plasim se da ti ne dosadi moje zvanje, moji dolasci kod tebe... a rekla sam ti danas da bi 24h provela s tobom... Ne znam kako da ti ugodim Milentije... ne znam ni sebi.. malopre su mi tvoje reci dale nadu neku, i ohrabrile me, iako ne mogu da verujem u to.. Ostaje da vreme pokaze.. da pronadjem mir.. da ti sredis zivot..
Citav moj se srusio svet
Znate li osecaj kad zivite samo da vam prodje vreme, dani, sati, minuti.... Kad neprestano gledate na sat... a zasto, ne znam.. samo da prodje vreme.. da prodje zivot.. da prodje patnja... i mrzim kad gubim volju za zivotom, al tako je danas, tako je bilo i juce, prekjuce... tako je vec duze vreme.. On. Sta reci o njemu, izvoru moje patnje.. toliko togo imam za reci a ne znam kako da pocnem.. Pocecu s kraja... postao je covek kakav je trebao da bude dok je bio sa mnom... a ja to nisam uspela da izvucem iz njega.. izvlacila sam najgore.. Sada je-tj trudi se da bude dobar muz, otac, prijatelj, kolega.. i sada verovatno jeste sve to... i bice.. jer dobar je on, ja nisam.. odnosno nisam dobra za njega.. mozda on mene voli na neki svoj nacin, al ne onako kako je pricao, kako sam se nadala da ce biti.. stalno je postavljao pitanje da li bi umrla za njega... ma dala bi zivot, ja to mislim i dan danas, a njemu danas to pitanje ne smem ni da postavim, cak i da kaze da bi, ja zaista ne mogu da mu verujem vise.. ne verujem mu da me voli, ne verujem mu da ne zeli da me izgubi.. ne verujem mu... toliko puta je pogazio rec, toliko puta me povredio (psihicki) u stanjima ludila i opijanja.. toliko puta se zaklinjao da nece biti tako vise.. i opet gazio.. Sada kad se polako izvlaci iz svega, kada je poslednja kap prelila casu, on mene zeli za prijatelja.. Prihvatila sam cinjenicu da moram da mu budem druga zena, i nikad od njega nisam ni ocekivala vise, sem prijatnih razgovora, ponekog znaka paznje, nekoliko trenutka neznosti, tek da osetim da sam ziva... sa njim JESAM osecala da sam ziva, sa njim sam znala koja je svrha mog postojanja, sa njim sam ja bila ja, iako sam u trenutcima besa rekla da nikad nisam mogla da budem svoja... al ne kajem se sto sam ovih par godina posvetila njemu, sto je on razlog mog zivljenja, jer iako je ponekad bio grub.. prastam mu.. nemam zasto da mu ne oprostim, jer on me je naucio sta znaci biti voljen i sta znaci bezuslovno voleti.. sve lepo sto sam imala s njim brise sve ruzno sto se desilo... jedino mu ne prastam sto sam naucila sta je bol... al ona jaka, strasna.. zbog koje se gubi volja za zivotom... i onda, sve je pocelo kad je G-djica, a sad G-dja dosla da radi kod nas, kad me je zamenila u njegovom zivotu, iako on to ne prizna.. kad me je izbegavao zbog nje, kad je svaki trenutak koristio da se vidi, sretne sa njom, a ja sam bila ona koju je "stitio". A zatim je sve to proslo na neko vreme, dok nije radila ona, pa je sad gore nego ikad. Ona mu je dobra prijateljica, a i ja sam... al ja, kao sto sam i njemu rekla, ne mogu vecno biti druga na svim poljima.. i boli me, boli sto se to nikad nece promeniti, sto ce ona vecno biti tu, da mi zajedno nanose boli. Ok, prijateljica ti je, al ni najbolji prijatelji se ne cuju 50x dnevno, tj za 8h, ni najbolji prijatelji se ne domunđavaju po hodnicima, il koriste svaki trenutak da ostanu nasamo da popricaju.. i zbunjena sam, zaista ne znam sta da radim.. Voli me, ne zeli da me izgubi... uh.. pa jel se tako postupa sa nekim koga volis, al ne, ona je bitna, zasto da izgubi nju, kad zna da cu ja trpeti sve... i lepo mu je s njom, sta li onda ja tu trazim.. imala sam situaciju istu, kada je on bio ljubomoran, a ja nisam prekinula prijateljstvo sa tom osobom... zasto sad ocekujem da on to uradi?? Jer me voli? pa volela sam i ja njega tad, al tad su nase svađe bile toliko ceste, da sam zelela da pobegnem od njega, al nije me pustio... i ne znam, zbunjena sam... ne mogu ovako da zivim.. a ne znam kako da krenem dalje.. na koji nacin.. sudbina je namestla da radimo u istoj firmi, i ne mogu da pobegnem, cak mi je padalo na pamet da nadjem drugi posao, al kako bih svima, i roditeljima objasnila zasto dajem otkaz... i ne znam, nema mi pomoci, kao sto sam rekla, ne vidim izlaz, on ce vecito da bude "dobar" s njom, ja cu vecito da patim, necu moci da nastavim sa zivotom... ne znam..
