Danas ovako.. a sutra..
Sinoc sam pravila retrospektivu dogadjaja u svom zivotu, tj u poslednje tri godine... Na to me je navela prica s mojim ocem, uz vecernju kafu.. kako treba da nadjem nekog ko ce me voleti, postovati, praviti ustupke zbog mene, tolerisati me.. sve to isto i ja s njim da radim.. kako mi je vreme da se udam, al ne da se udam samo da bi se udala, vec da stvarno nadjem nekog s kim bih volela da provedem ostatak zivota, navodeci kao primer njega i mamu, koji su zajedno 27. godina, u skladnom braku, jer kako on kaze ni jedan brak nije savrsen, al verujte ja mislim da njihov jeste, jer oni i dan danas setaju drzeci se za ruke, i ne stide se da se cmoknu preda mnom :).. Zelim da kazem, da tri godine provedene s njim, ne kajem se ni za jedan trenutak, niti mislim da je gubljenje vremena, kao sto on kaze.. sa njim sam osetila sve sto jedno bice moze da oseti, radost, veliku radost, bol, veliku bol, ljubav, zivot, strah, zadovoljstvo, opijenost, ludost, savrsenstvo.. ma sve... dok me je voleo bilo je savrseno, zaista... juce, rekla sam mu da cu cekati sledeci put da mi pukne film, i onda cu ga ostaviti sa svojom "prijateljicom", jer ona i ja ne idemo u paketu za prijateljstvo... i sta se desilo, samo mi je dokazao ono sto sam znala, on je rekao da odlucuje i da cemo odmah mi prekinuti.. eto.. i sta sad da kazem na to, ona il ja... pa ona naravno.. ne znaci mu, ma da.. onda ti ne znacim ni ja, odreci se ljubavi, samo da bi jurio za njom, ma ne mogu da verujem kako ga nije sramota, da sto puta leti kod nje....a mene voli...uh... kako da ne... al eto, odabrao je.. sad je sve jasno... a da, ja ga sputavam da se druzi, al mili moj, to nije druzenje, kad radis sve sto si radio sa mnom dok smo bili zajedno, ja znam da to nije druzenje... i besna sam, i povredjena, al neka ga... ona mu je bolja, to je njegov izbor, nista nije izgubio time sto je mene izgubio.. a ja sam "najbolji prijatelj", i zato me se odrice zbog retarda... nepismene, nekulturne, bez nivoa, osobe.. al za njega je ona super, sa onim njenim smehom, kao sa planine da je sisla... i mozda sad pisem ovo jer sam povredjena, al briga me. briga me ko ce sta vise misliti o meni, ja sam takva kakva sam.. kad sam besna ocu da vicem, kad sam srecna da se smejem (mada se to nije skoro desilo), kad sam tuzna ocu da placem.... budalu da glumim vise necu.. ah da, s nadom da ce ovo i on procitati...izvinjavam ti se sto sam te pitala debilsku stvar, sta nosis u kesi, nisam ni trebala, a tvoj odgovor, kupio za kuci, i ides da nosis na dorucku, pa sto ga onda nisi odneo, nego tek juce kad sam videla, jel ti to poklon od "prijateljice", il neka vasa muvaza?? I nebitno, e zelim ni da znam...sto sve moram ja da znam, al sto moras da lazes?? jer mutis nesto, zato. i tako, sad si slobodan da se druzis...pa uzivaj s najboljom drugaricom, a mene ne farbajte vise.
