Strasno..
Osecam se kao kreten... jao.. da moram da pazim kad izlazim na hodnik il do druge kancelarije, da ne ispadne pratim ga.. da ne smem da izadjem odmah kad on ode iz moje kancelarije, da ne ispadne pratim ga.. da moram da nazovem da proverim dal je u kancelariji kad krenem tamo.. jao, sta sam docekala... da nemam slobodu da se krecem uopste... sve cu ja da zivim u strahu.. od pre, od psihickog maltretiranja, i taman se to smiri, ja cu da se plasim da ne pomisli kako sam ja manijak koji uhodi po hodnicima....a sto je jos gore, ne smem ni da ga zovem cesto, ispada proveravam dal je u kancelariji...pa da, tako mi i treba kad sam psihopata..
"Sto si tužna, sta ti je? Nisam valjda ja sad u pitanju?" Ma ne... nikad.. za jedan dan se promenilo sve, za jedan dan ti verujem... za jedan dan si prestao da se druzis s njom.. a ceo dan te nema, a ceo dan nisi ni navirio kod mene.. verovatno si bio... hm... ne znam gde... NIKAD necu biti mirna, nikad, jer znam da ti to ne mozes sto si rekao... i zato sto ako te ne vidim, jer se trudim da ne izadjem iz kancelarije, ne znaci da ti ne ides tamo, a ja da sam glupa da poverujem u to.... Tako sam tuzna... tako mi nije do zivota... ne daj Boze da osetis to na svojoj kozi... Kao prestala sam da razmisljem o tome da cu mozda moci da zivim bez da te vidjam. . .da ce tako biti bolje... i kao i svaku pricu, zavrsavam sa : ne znam... nista vise ne znam..
