Sreda, Mart 16, 2011
Citav moj se srusio svet
Znate li osecaj kad zivite samo da vam prodje vreme, dani, sati, minuti.... Kad neprestano gledate na sat... a zasto, ne znam.. samo da prodje vreme.. da prodje zivot.. da prodje patnja... i mrzim kad gubim volju za zivotom, al tako je danas, tako je bilo i juce, prekjuce... tako je vec duze vreme.. On. Sta reci o njemu, izvoru moje patnje.. toliko togo imam za reci a ne znam kako da pocnem.. Pocecu s kraja... postao je covek kakav je trebao da bude dok je bio sa mnom... a ja to nisam uspela da izvucem iz njega.. izvlacila sam najgore.. Sada je-tj trudi se da bude dobar muz, otac, prijatelj, kolega.. i sada verovatno jeste sve to... i bice.. jer dobar je on, ja nisam.. odnosno nisam dobra za njega.. mozda on mene voli na neki svoj nacin, al ne onako kako je pricao, kako sam se nadala da ce biti.. stalno je postavljao pitanje da li bi umrla za njega... ma dala bi zivot, ja to mislim i dan danas, a njemu danas to pitanje ne smem ni da postavim, cak i da kaze da bi, ja zaista ne mogu da mu verujem vise.. ne verujem mu da me voli, ne verujem mu da ne zeli da me izgubi.. ne verujem mu... toliko puta je pogazio rec, toliko puta me povredio (psihicki) u stanjima ludila i opijanja.. toliko puta se zaklinjao da nece biti tako vise.. i opet gazio.. Sada kad se polako izvlaci iz svega, kada je poslednja kap prelila casu, on mene zeli za prijatelja.. Prihvatila sam cinjenicu da moram da mu budem druga zena, i nikad od njega nisam ni ocekivala vise, sem prijatnih razgovora, ponekog znaka paznje, nekoliko trenutka neznosti, tek da osetim da sam ziva... sa njim JESAM osecala da sam ziva, sa njim sam znala koja je svrha mog postojanja, sa njim sam ja bila ja, iako sam u trenutcima besa rekla da nikad nisam mogla da budem svoja... al ne kajem se sto sam ovih par godina posvetila njemu, sto je on razlog mog zivljenja, jer iako je ponekad bio grub.. prastam mu.. nemam zasto da mu ne oprostim, jer on me je naucio sta znaci biti voljen i sta znaci bezuslovno voleti.. sve lepo sto sam imala s njim brise sve ruzno sto se desilo... jedino mu ne prastam sto sam naucila sta je bol... al ona jaka, strasna.. zbog koje se gubi volja za zivotom... i onda, sve je pocelo kad je G-djica, a sad G-dja dosla da radi kod nas, kad me je zamenila u njegovom zivotu, iako on to ne prizna.. kad me je izbegavao zbog nje, kad je svaki trenutak koristio da se vidi, sretne sa njom, a ja sam bila ona koju je "stitio". A zatim je sve to proslo na neko vreme, dok nije radila ona, pa je sad gore nego ikad. Ona mu je dobra prijateljica, a i ja sam... al ja, kao sto sam i njemu rekla, ne mogu vecno biti druga na svim poljima.. i boli me, boli sto se to nikad nece promeniti, sto ce ona vecno biti tu, da mi zajedno nanose boli. Ok, prijateljica ti je, al ni najbolji prijatelji se ne cuju 50x dnevno, tj za 8h, ni najbolji prijatelji se ne domunđavaju po hodnicima, il koriste svaki trenutak da ostanu nasamo da popricaju.. i zbunjena sam, zaista ne znam sta da radim.. Voli me, ne zeli da me izgubi... uh.. pa jel se tako postupa sa nekim koga volis, al ne, ona je bitna, zasto da izgubi nju, kad zna da cu ja trpeti sve... i lepo mu je s njom, sta li onda ja tu trazim.. imala sam situaciju istu, kada je on bio ljubomoran, a ja nisam prekinula prijateljstvo sa tom osobom... zasto sad ocekujem da on to uradi?? Jer me voli? pa volela sam i ja njega tad, al tad su nase svađe bile toliko ceste, da sam zelela da pobegnem od njega, al nije me pustio... i ne znam, zbunjena sam... ne mogu ovako da zivim.. a ne znam kako da krenem dalje.. na koji nacin.. sudbina je namestla da radimo u istoj firmi, i ne mogu da pobegnem, cak mi je padalo na pamet da nadjem drugi posao, al kako bih svima, i roditeljima objasnila zasto dajem otkaz... i ne znam, nema mi pomoci, kao sto sam rekla, ne vidim izlaz, on ce vecito da bude "dobar" s njom, ja cu vecito da patim, necu moci da nastavim sa zivotom... ne znam..
